1.

I u današnjoj lekciji se bavimo glagolima.

Njemački jezik ima jednu posebnu vrstu glagola, a to su djeljivi ili složeni glagoli.

Djeljivi glagoli  (njem. trennbare Verben) tvore se od odvojivog prefiksa i infinitiva glagola.

Kod djeljivih glagola prefiks je u infinitivu uvijek naglašen.

Primjeri:

Ich kaufe jeden Tag ein. – einkaufen ( Svaki dan kupujem.)

Du siehst sehr schön aus. – aussehen (Jako lijepo izgledaš.)

Wir gehen ins Kino. Kommst du mit? – mitkommen (Idemo u kino. Ideš s nama?)

Kao što vidimo, kod djeljivih glagola prefiks se uvijek nalazi na kraju rečenice.

Što se tiče perfekta, tj prošlog glagolskog vremena, prefiks ge- stavljamo između odvojivog prefiksa i participa perfekta.

Primjer: 

Ich bin schon seit einigen Jahren nicht mehr weg-ge-fahren. (Već nekoliko godina nisam otišao/otputovao.)

U tablici imamo listu odvojivih prefiksa:

2.

Ali, kao što postoje djeljivi glagoli, tako postoje i oni nedjeljivi.

Oni se također tvore od određenih prefiksa i infinitiva glagola.

Za razliku od djeljivih prefiksa, oni nedjeljivi nisu naglašeni.

Primjer:

Ich verstehe das nicht. (Ne razumijem to.)
Den Urlaub verbringt sie in Kroatien. (Ona godišnji provodi u Hrvatskoj.)

Specifičnost kod ovih glagola je da u perfektu ne dobivaju prefiks ge-.

Primjer:

Das hast du nicht verstanden! (Nisi to razumio.)

Ich habe ein neues Handy bekommen.  (Dobio sam novi mobitel.)

Tablica s neodvojivim prefiksima:

PREZENT NEPRAVILNIH GLAGOLA

U lekciji broj 2 smo naučili što je to infinitiv i upoznali smo se s prezentom pravilnih glagola.

U današnjoj lekciji ćemo govoriti o prezentu nepravilnih glagola.

Kako ćemo znati koji glagoli su nepravilni?

Nažalost nemoguće je po samom infinitivu razaznati koji glagoli su pravilni, a koji nepravilni. Stoga nam preostaje samo jedno rješenje, a to je: naučiti ih napamet. U prilog nam naravno ide to što postoji samo određen broj nepravilnih glagola te da veliki dio njih čini osnovi vokabular.

Što znači da je glagol nepravilan?

U njemačkom jeziku nepravilni glagoli dobivaju određene promjene, ali samo u 2. i 3. licu jednine. Sva ostala lica su pravilna. Dolazi do tri promjene, ovisno o infinitivu glagola:

a – ä

au – äu

e – ie

Promjena A – Ä

Promjena AU – ÄU

Promjena E – (I)E

Goethe Zertifikat B1 – Modul: Schreiben

Kao što već možda znate, ispit za Goethe certifikat sastoji se od četiri modula. To su: Lesen
(čitanje) , Hören (slušanje), Sprechen (razgovor), te Schreiben (pisanje).

Kao jedan od mogućih zadataka na ovoj razini bit će pisanje e-maila ili kratkog sastavka u kojem
izražavate mišljenje o nekoj temi (cca. 80 riječi). U tome nam uvelike pomažu korisne fraze ili
takozvani Redemittel.

Razlikujemo dva tipa e-maila: neformalni ( persönliche e-mail) i formalni (formelle e-mail).
E-mail se sastoji od: Anrede (pozdravi/oslovljavanje), Einleitung (uvod), Hauptteil (glavni dio),
te Schluss (kraj)

1. Anrede započinjemo na dva načina, ovisno o samom tipu:
Liebe(r) ……/Liebe (Plural)….. – neformalni tip
Sehr geehrter Herr…. / Sehr geehrte Frau …. / Sehr geehrte Damen und Herren,
Lieber Herr… / Liebe Frau… – formalni tip

2. Einleitung (uvod) kao što i sama riječ kaže nam služi kao početak same teme e-maila.
Wie geht es dir/ euch/ Ihnen? Mir geht es (nicht so) gut.
Danke für deine/eure/Ihre E-Mail
Ich habe lange nichts von dir/euch/Ihnen gehört.
Stell dir/ Stellt euch vor, was mir passiert ist

3. Srce samog e-maila (Hauptteil). Ovdje je bitno sadržaj kompaktno i strukturirano
prenijeti primatelju maila.

4. Na samom kraju (Schluss) izrazimo pozdrave i potpišemo se.
Ich warte auf deine/ eure / Ihre Antwort
Ich erwarte deine/ eure/Ihre Antwort
Schreib(t) mir bald
Bitte antworten Sie so schnell wie möglich.
Mit herzlichen Grüßen,
Ich bedanke mich im Voraus für Ihre Antwort
Schöne Grüße,
Viele Grüße,

Što se tiče sastava (diskusije) o nekoj temi, forma je jako slična kao i kod e-maila, samo što u
glavnom dijelu moramo argumentirati svoje stajalište te ne pišemo pozdrave na početku i kraju.
U tome nam pomažu sljedeće fraze:

1. Einleitung:
…. ist ein interessantes Thema/ eine interessante Frage
Über das Thema…. wird viel diskutiert

2. Hauptteil:
Ich bin der Meinung/ der Ansicht, dass
Ich meine, dass…
Meiner Meinung nach….
Ich bin davon überzeugt, dass…
Dass…. , finde ich absolut/nicht ganz/überhaupt nicht richtig.

3. Schluss
Zum Schluss kann man festhalten/feststellen, dass…
Zusammenfassend kann man sagen, dass…
Mann kann also die Schlussfolgerung ziehen, dass…

Prezent pravilnih glagola

Prije nego što naučimo prezent pravilnih glagola, bitno je spomenuti što je to infinitiv. Infinitiv je opći, odnosno neodređeni oblik glagola koji nije određen licem, vremenom i brojem. U njemačkom jeziku infinitiv završava nastavcima „ – en “ ili „ – n “ . U nastavku nekoliko primjera: kaufen (kupiti), kommen (doći), besuchen (posjetiti), tanzen (plesati) i tako dalje.

Zašto je infinitiv bitan?

Pomoću infinitiva možemo bilo koji glagol staviti u lice koje nam je potrebno, tako da od glagola  oduzmemo infinitivski nastavak i na njega dodamo nastavak za prezent, bez da mijenjamo osnovu, odnosno značenje glagola. U tablici ispod možete pogledati kako se to radi i koji su nastavci potrebni za tvorbu prezenta (sadašnjeg vremena).

Primjeri rečenica

Ich komme aus Berlin. Ja dolazim iz Berlina.

Er kommt später. On dolazi kasnije.

Kommst du aus Deutschland? Dolaziš li ti iz Njemačke?

Osobne zamjenice i razlika između sie, sie i Sie

U njemačkom jeziku postoji devet osobnih zamjenica koje zamjenjuju druge vrste riječi, najčešće imenice. One glase redom:

Singular (jednina)	Plural (množina)
ich (ja)	wir (mi)
du (ti)	ihr (vi)
er,sie,es (on, ona, ono)	Sie/sie (Vi / oni, one, ona)

Ako pobliže promotrimo tablicu, vidimo da je raspored osobnih zamjenica u njemačkom jeziku malo drugačiji, nego u hrvatskom. Tako imamo tri vrste zamjenice „sie“, odnosno „Sie“. Prvi „sie“, koji se nalazi u trećem licu jednine, označava ženski rod, u prijevodu „ona“. Druge dvije smještamo u treće lice množine, no primjećujemo da se jedna piše s velikim početnim slovom, a druga s malim. Razlika u te dvije zamjenice je sljedeća. „Sie“ s velikim početnim slovom odnosi se na zamjenicu „Vi“, točnije koristimo je kad se obraćamo jednoj ili više osobama iz poštovanja. „sie“ u množini, s malim početnim slovom, koristimo kad pričamo o grupi ljudi, neovisno o rodu tih osoba. Vjerojatno se pitate što onda znači zamjenica „ihr“, s obzirom da je prijevod također „vi“. Tu zamjenicu upotrebljavamo kad se obraćamo grupi ljudi s kojima smo na „ti“, primjerice djeci, prijateljima ili obitelji.

Primjeri

Herr Schmidt, wohnen Sie in Frankfurt?

Gospodine Schmidt, stanujete li Vi u Frankfurtu?

Mario und Anna, ihr kommt mit dem Bus.

Mario i Anna, vi dolazite autobusom.

Das sind Petra und Stefan, sie sprechen nur Englisch.

Ovo su Petra i Stefan, oni pričaju samo engleski.